Polarni prvijenac Sine Jakelića: “More mi se stalno izliva u tekstove”

Polarni prvijenac Sine Jakelića: “More mi se stalno izliva u tekstove”

2582
Podijeli objavu
Photo: Sina Jakelić PR

Tko god je slušao vokalno-instrumentalnu skupinu Libar, znat će koliko se ističe iz klasičnih hrvatskih, već pomalo izlizanih žanrova. Inteligentni tekstovi na harmoničnu glazbu koja se polako stvara i klija, nisu nešto što nastaje preko noći. Pomalo s klapskim iskustvom izuzetnog Šufita, a najviše u suradnji s morem od kojeg ga tek koža razdvaja od krvi, Sina Jakelić otvara put za sebe, ali i nas koji ga tek otkrivamo. O svom samostalnom prvijencu “Polarna”, progovara u “Morskoj pismi”.  

Photo: Sina Jakelić PR

Sina, evo i tvog individualnog prvijenca napokon! Tko je Siniša Jakelić i što je „Polarna“?

Prije svega, da se zafalin na pozivu – lipo se pojavit na portalu ka šta je Morski.hr, apolitiziran i okrenut moru, ekologiji, ribolovu, nautici… taman po mom guštu. Krenija si mi sa najtežin pitanjen odma u startu. Neznan. Sina Jakelić je jedan tip iz Splita koji puno voli muziku, svoje prijatelje i familiju, sve drugo je manje bitno. Neki će ti reć da san mlađi brat od onoga Saše šta lipo piva, drugi da san oni iz Libra ili mali iz Šufita. Radija u ovoj ili onoj firmi neki posal. Kod muzike je na kraju samo bitno jel ti se svidila pisma i jeli probudila neku stvarnu emociju. Razbit čašu, zaplakat, nasmijat se ili zaplesat, koju god. Samo da nije dosadna.

Photo: Sina Jakelić PR

Polarna je prvi singl od kolekcije pisama na kojima radin već duže vrime, sa talentiranin ljudima čija mi energija i kreativna ekspresija odgovaraju. Mislin da je najbitnija stavka kod grupnog stvaranja muzike da kanale ne začepi natjecateljski duh i egocentrizam, onda muzika samo teče. Muzičar s kojin san ima iznimnu sriću i čast ostvarit takvu suradnju je Nikola Džaja, s njin je radit muziku isto ka i popit čašu ladne vode. Jednostavno, tečno, osvježavajuće i potribno na dnevnoj bazi. Nešto slično je ostvareno i na snimanju videospota, kroz estetiku i senzibilitet redatelja Tonija Mijača, a u produkciji kroz nepogrešivo uvo Tome Mrduljaša.

Opiši nam svoj glazbeni put.

Počeja pivat ka dite, prije osnovne. Naučija akorde na gitari i s braton u dva glasa maltretira suside 15ak godina. Piva u tradicionalnoj klapi deset godina, pa bija lead vokal u 4-5 bendova, ali uvik fasciniran višeglasjen. Skladan od 14-e bez pauze, ali prave pisme su se rodile tek u Libru, bendu koji je me ispunija na svim poljima – od skladanja i aranžiranja do pivanja i žive svirke. Reka bi bez suzdržavanja, nevjerovatna i potcijenjena paleta splitskih talenata. Uz Libar, trenutno san i dio akustične trojke Litte Sister, koja praši rock covere po Dalmaciji. Nema dugo da smo izbacili cover Pink Floyda, Comfortably Numb. A put me evo doveja i do prve solističke pisme, iako nevalja zanemarit cili tim umjetnika koji je realizira singl i spot, samo zato šta moje ime piše u naslovu.

Photo: Sina Jakelić PR

Libar je i dalje ekipa s kojom radiš?

Zadnji singl, na koji san jako ponosan, izveden je na prošogodišnjoj šibenskoj Šansoni. Pisma se zove Zakon Soli i spada u onu rubriku Librovih kompleksnih i dužih pisama, koje nisu za jedno slušanje. Inače, glazba koju stvaramo u Libru nije za svakoga, ali onima koji nas zavole se zavučemo pod kožu. Vjerovatno zato rjeđe nastupamo zadnjih par godina. Dodaj tome još šta smo mahom obiteljski ljudi u kasnin tridesetima, rasuti od Splita i Hvara preko Zagreba, sve do Norveške, pa nas je trenutno malo teže okupit na tonske probe. Ali bez brige, uvik nešto kuvamo, vidit ćemo uskoro jeli šta novo donosi Libar 2.0.

Ne mogu ne primjetiti da se tvoj osebujan stil uvijek nekako spaja s morem, pa nam, evo sad možeš opisati i svoj morski put.

More i ja smo se zaljubili prije više od 30 godina, na Šolti i ta ljubav neće nikad prestat. Jedino šta mi eto, dozvoli ljubavnicu – moju pasaru Betinu 490 (smijeh). More je nama u Dalmaciji neiscrpan izvor života i inspiracije, ne triba to puno objašnjavat. I sam san tek nedavno svatija da mi se more stalno uliva u tekstove, kroz metaforu ili doslovno. Mislin da je to normalno, s obziron koliko je mora u meni, i crnog i plavog.

Photo: Sina Jakelić PR

Gdje bježiš po inspiraciju i tražiš li u njoj perfekcionizam?

Inspiracija je oko mene i u meni, ne bižin po nju. Kad skladan, samo pustin da izlazi, kasnije vidin o čemu san pisa, tek kad je tekst gotov. Dobar autor podsvjesno uvik piše o sebi, neki samo bolje maskiraju od drugih. Perfekcionizam tražin u nekin drugim stvarima, recimo u vokalnoj interpretaciji ili u tehničkim aspektima snimke. U detaljima aranžmana. Naravno, još ga nisan naša, miljama je daleko, ali nadan se da napredujen.

Zadaješ li sebi sve teže ciljeve s obzirom na uvijek poslovično dobre kritike svog umjetničkog rada?

Mislin da je s godinama sve teže ostvarit zadane ciljeve, bili teži ili lakši. Dobri radovi traže ljudske, novčane i vremenske resurse, šta je jako dragocjeno i teško dobit na raspolaganje. Kako napreduješ u onome čime se baviš, ljestvica se nekako logično sama postavlja, pokušaš svaki put bit malo bolji od prošle verzije sebe. Strpljenje i upornost, tu leži ključ. I obavezno ignorirat hejtere.

Naravno da ću te pitati i za planove.

Dovršit još puno pisama koje iman ‘u ladici’ i napisat par novih. Šta više pivat, u studiju i uživo. Ali to su više želje nego planovi. Volit i dat ljubav svaki dan, to je jedini dobar plan, a najlakši za ostvarit.

Za kraj molimo trenutak pažnje. Pogledajte video i poslušajte – Polarnu…

J.G.

Vaš komentar
Pratite nas na facebooku: