GVARDIJA – Život kroz knjigu pomorca koji je prošao sve morske nedaće

GVARDIJA – Život kroz knjigu pomorca koji je prošao sve morske nedaće

2201
Podijeli objavu
Photo: Slobodan Vrcić/Naslovnica/Facebook

Iz tiska je izišla nova knjiga o životu pomoraca. Gvardija, kako ju je nazvao autor Slobodan Vrčić, čekala je na njega punih 15 godina , ali sad je napokon ugledala svjetlo dana. Vrcić je rođen u Šibeniku, plovi već preko 30 godina, a kaže, kad je doma, onda je po pola u Splitu ili Hvaru. I dok trenutno plovi kod Šri Lanke iz Singapura na putu za Suez prema Malti, ovaj kapetan na velikim kontenjerskim brodovima od 14000 teu, za Morski.hr priča o svojim pomorskim gvardijama kao inspiraciji za osebujnu životnu knjigu. 

Slobodan Vrčić / Photo: Facebook

O čemu priča Gvardija ?

– Knjiga priča o životu nas pomoraca, za okosnicu priče je uzeta gvardija ( morska straža za vrijeme plovidbe ) prvog časnika palube od 04 do 08 sati. Velika većina nas po brodovima je prošla ili prolazi kroz gvardije jer je brod u plovidbi  24 sata na dan. Uvijek netko od oficira  mora biti na morskoj straži. Kroz taj vremenski period od četiri sata koliko traje gvardija naš glavni posao je osmatranje  i kontrola tako da imamo dosta vremena za razmišljanje i prisjećanje na zgode i nezgode iz svog pomorskog života. Kroz razmišljanja , sjećanja i razgovore dotaknuo sam se svega onog na brodu što se događa ili se dogodilo. Veliki dio Gvardije je baziran na stvarnim događajima u kojima sam sam sudjelovao ili su mi ih iz prve ruke ispričali oni koji su u njima sudjelovali. Priče su ubačene kao prisjećanja ili razgovori za vrijeme trajanja same gvardije, a pričaju  o tome s čime se svi mi susrećemo za vrijeme boravka na brodu. Nitko nije izostavljen, Gvardija priča o svima nama; o malome  kužine, kadetu i asistentu, timunjeru i mazaču, noštromu i mehaničaru, kogu i eletričaru, oficirima makine i palube , upravitelju stroja i kapetanu.

Gvardija je u pomorskoj terminologiji dežurstvo. Je li ono zapravo najteži dio pomorske karijere ?

– Gvardija ili morska straža za vrijeme plovidbe je sastavni dio pomorske karijere svakog časnika palube na brodu .Gvardija je svatkome od nas  najduži i u dugoj plovidbi preko oceana najzamoraniji dio dok smo na brodu. Brod u plovidbi mora imati stalni nadzor zbog sigurnosti plovidbe i izbjegavanja sudara na moru. Gvardije u trajanju od četiri sata podjeljene su izmedu časnika palube, tako da imamo gvardiju trećeg časnika (ponekad ako nema trećeg časnika na brodu sam kapetan drži tu gvardiju) od 08-12 i 20-24 sata , gvardiju drugog časnika palube od 12-16 i 00-04 sata (ova se još naziva ‘pasja gvardija’) i na kraju gvardija prvog časnika palube od 04-08 i 16-20 sati.

Koliko ste dugo pomorac i može li se usporediti vrijeme vaše kadeture s današnjim danima?

– Plovim već preko trideset godina, a puno toga se promijenilo od mojih početaka do današnjih dana. Imao sam sreću da sam uspija donekle okusiti onaj lijepi dio pomorskog života, tako da je moja kadetura bio jedan bezbrižni i ne toliko stresan dio mog sazrijevanja kao pomorca. Uspomene i ti lijepi trenuci iz samih početaka moje pomoračke karijere još ponekad i dan danas  izmame osmijeh na moje lice. Danas više nije tako, mladom čovjeku koji tek započinje pomorsku karijeru kao kadet dosta je stresnije i zahtjevnije nego prije. Jako teško je naći ukrcaj kao kadet, a jednom kad se uspije naći ukrcaj  očekuje se da se što prije ovlada dijelom posla budućeg trećeg časnika  i preuzme dio obaveza na sebe. Jedina prednost je bolja mogućnost komunikacije i kontakta sa svojim najmilijima kod kuće, a veliki nedostatak skoro pa nikakva mogućnost izlaska po lukama  bog kratkoće ostajanja ili udaljenosti od grada.

Prolazak kroz sueski kanal / Photo: Slobodan Vrcić/Osobni arhiv

Koja je najopasnija situacija u kojoj ste se kao pomorac našli ?

– Bilo je nekoliko opasnih situacija u kojima sam se našao za ovih trideset godina; od napada somalijskih i indonezijskih pirata, nevremena u Biskaju  i pomicanja tereta,  pucanja broda i prodora mora u Indijskom oceanu, tajfuna na Pacifiku. Međutim sigurno najopasnija situacija mi se dogodila kao prvom časniku palube u blizini obale Brazila kad je izbio požar u strojarnici. Priča je u Gvardiji, možda sada kad pogledam unazad ne izgleda toliko strašno, ali sam podatak da od deset brodova koje zahvati tako veliki  požar se  samo jedan uspije spasiti dovoljno govori u kakvoj pogibijeli smo se nalazili i kojim nadljuskim naporima smo uspjeli svladati taj požar.

Možete li podijeliti za čitatelje našeg portala i neki najzanimljiviji dio knjige ?

– Teško bi mi bilo odvojiti sada neki dio koji je zanimljiviji od drugih , ali odlučija sam s vama podijeliti meni jednu od najdražih priča.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Beštija od zubatca

Nikad nije falilo zdrave zafrkancije a počeja san još ka kadet izvodit pizdarije po brodu. Zna san se zajebavat i na svoj račun ali i dobro podnit kad bi ko zafrknija mene.

– Munja, vidit ćeš ti sad kako se traži pozicija za surgat sidro, ovde ćemo samo zubace vaditi vanka.-

cili mi je pun sebe govorija Barba dok smo tražili misto za usidrit se kraj naftne platforme ”Zagreb”, jedno 7 nautičkih mija vanka Ulcinja, blizu albansko-crnogorske granice.

Niko mu od nas na mostu nije kontrira, jer je svima bila puna kapa skoro više od ure vrimena otezanja i traženja pozicije za bacit sidro.

– Rico, ima li šta? –

pita san Asistenta makinje u saleti, oko deset uri ujutro onako pospan, taman iz posteje. Nisu me komodale ove noćne gvardje sa Sekondon, od ponoća do četiri.

– Eno onaj Moj i Tvoj lovu sami na desnu bandu, sve su potirali da in ne strašu ribu.

Tako je Rico bija krstija Barbu i Kapa u Moj i Tvoj.

– A jesu čapali šta?

– Jesu muda marjanova.

Bilo mu je drago, njega je Kapo svako malo dribla i nije mu baš lega, a ja san sa Barbom bija dobar. Jedino šta san stalno mora sa njin igrat čoviče ne ljuti se i điravat antenu dok ne bi dobija čistu sliku a brod na sidru se stalno vrtija pa ti namisti antenu.

– Ajmo ih malo podjebavat…di su mu sad ti pusti zubaci?

– Ja ću mučat, već me je oni Moj bija potira kako mu ne bi ureka tunju.

Nije se Ricu baš išlo. Kako san se približava sve više san osjeća napetu atmosferu između Barbe i Kapa. Nije bija dobar tajming za poć se zajebavat, ali di ću sad ispast pizda isprid Rica.

– Barba, a di su van zubaci, ali ste ih pustili ća nazad u more?

– Munja ne podjebaji da ne bi dobija u jaketu! 

Nije Barba bija baš od voje, a Kapo se nije niti okrenija nego je samo  ništo reka ispod glasa.

– Sad ćemo poć Rico i ja na drugu bandu, biće ribe ka u priči.

– Ajte vatat rake govnare, samo se maknite odovle! –

dobro je bija snervan Barba. Sigurno mu je Kapo prigovorija da nije usidrija na poštu. Kako se bližilo vrime obida, ja san se dositija kako bi moga napravit jednu dobru barufu i podilija svoju ideju sa Ricon.

– Rico, sad kad njih dva idu na obid, izvućemo Barbinu tunju.

– Nemoj, jesi  ti popizdija?! –

prikinija me Rico, a još mu nisan niti objasnija šta oću napravit. Dobro ga je Kapo izdresira.

A onda san mu malo pomalo objasnija kako ćemo izvuć Barbinu tunju. Dovuć ćemo kraj di su udice i olovo do krme broda, to ćemo tamo opet spojit na našu tunju, bacit priko krme u more i kad obe dvi padnu ispod broda na 55 metri dubine, triba izvuć njegovu tunju na ovu našu kontra bandu i držat je čvrsto. A onda kad on dođe mi ćemo činit tira-mola ka da je riba na tunji i prid kraj ćemo kombinirkama prikinit sajlu neka misli da mu je zubatac odgriza. Nije se Ricu to nikako svidilo, ali di će sad on ispast pizda. Prista je, ali tek kad san reka kako ću ako šta bude,  reć da san sve to sam napravija.

– Eno ih gredu sa obida. Iden ja na krmu.

Pobiga Rico ka da nije asistent makinje nego kadet munja, kako su tih godina zvali kadete. Ja san malo laška tunju, jedno dva pašaja i čeka kad ću osjetit težinu na tunji. Nisan tada baš ima predodžbu kako će to ispast. Ćutija san kako tunja polako dolazi u forcu i onda san učinija dva tri skosa i opet popustija malo. A onda je počelo potezanje sa druge strane, a čulo se i kako se deru.

– Evo ga, šta san ti reka prču stari, ovo je ta pošta, a ti meni da san falija.

Kako ne bi bija sumnjiv popustija san još jedan metar, a onda zaveza utvrdo i iša tamo do njih di se sad skupija cili brod. Barba je beštima kako se sigurno zavuka pod stinu, a Kapo je zagovara teoriju čekanja dok se ne izmori. Bilo je prošlo jedan popodne i ja bi svako malo iša vidit jel ima šta kod mene na tunju pa bi onda tiramolava njihovu i sve tako do skoro tri popodne.

Doša san ponovo na livu bandu, još je bilo ostalo malo krene za molat i taman da ću još jedan put potegnit i onda prikinit, kad san primjetija da je na mojoj tunji riba. Počeja san vuć i odma vidija da nije manje od 5-6 kili.

Ostavija san svoju tunju, uzeja kombinirke i prikinija sajlu na Barbinoj udici, skinija sa druge ješku i kako je on vuka, počeja pomalo molavat tunju.

– Evo ga, mola je, gre put gori. –

čulo se Barbu sa druge bande. Ja san opet počeja potezat i onda san trznija dva tri puta iz sve snage pa pustija sve u more, brže boje opet uvatija svoju tunju i počeja vuć put gori. Čulo ih se di se deru i beštimaju  ali za mene više ništa nije postojalo osin moje tunje. Već san je bija skoro dovuka do vrha, vidija kako se cakli i privrće, kad san skonta da neman ušatac. Počeja san vikat neka mi ga donesu. Sad su svi doletili na moju bandu. Kad smo ga izvukli na brod jo kako san bija ponosan i pun sebe. Da su mi davali zlata za zubaca, onoliko koliko je težak, ne bi bija prista. Kad smo ga posli izmirili, ima je 7,8 kili, a Barba je samo promrsija:

– Koliki je bija tek oni moj, ovo mu je sigurno unuk.

Nikad nikome Rico i ja nismo rekli kako smo in podvalili. Sigurno je Barba digod unucima priča kako se dvi ure borija sa beštijon od zubaca koji  se zavuka ispod broda i puka mu tunju.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Photo: Pixabay

Gdje i kako se knjiga moze nabaviti ?

– Knjiga se može nabaviti ‘online’ preko mojaknjizara.hr , za područje Hratske poštarina  je plaćena. Knjiga je isto tako  dostupna svima onima koji su izvan RH , samo što će trebati  uz cijenu knjige nadoplatiti poštarinu. Za distribuciju je  potrebno još nekoliko  dana nakon čega će biti u prodaji u svim boljim i većim knjižarama .

I za kraj, da možete opet birati, koliko biste bili pomorac, a koliko nešto drugo ?

Pitanje koje ste mi postavili, sam sam sebi postavija bezbroj puta , ali uvijek je odgovor pa tako i sad vama bio; Opet bi bija pomorac , ne bi ne trenutka se dvoumija u odabiru zanimanja. Ovaj posal i način života mi odgovara, volim ga i ne pada mi teško. Najteže od svega mi pada odvojen  život od obitelji, teško mi bude  prvih nekoliko dana po dolasku na brod, ali zato kada sam kući svaki trenutak sam sa svojom obitelji koja mi je velika potpora u svemu.

Jurica Gašpar

Vaš komentar
Pratite nas na facebooku: