ĆAKULE UGODNE NARODA GURMANSKOG Polučeni gavuni iliti girice

ĆAKULE UGODNE NARODA GURMANSKOG Polučeni gavuni iliti girice

2090
Podijeli objavu
Photo: Željko Krnčević

Kako je u nas sve izmišano, tako su eto, i nazivi riba. Nemojmo ulaziti u detalje jerbo će nas to odvesti u ko zna koje rasprave. Šta ćemo, takvi smo. Ali, ja imadoh sriću, pa mi je čača iz Šibenika, a mater iz Splita, tako da sam, čim sam progovorija zna dva jezika. U stvari tri, jer mi je baba s materine strane Sinjkinja. To je, mogu vam kazat, jedno veliko bogatstvo koje čovika u stvari oplemeni i izbije mu one neke nepotribne mušice. Ali, nećemo ode o jeziku rode, nego o našem lipom gurmanluku. Dakle, svejedno je oćemo li pofrigati giricu ili gavuna ili gauna, jer, lipo ga je pojist, još pogotovo kad je lipi friški.

Ravnatelj Muzeja Grada Šibenika, mr. Željko Krnčević / Photo: Facebook

To mi je veliki gušt, a neko vrime dok sam ih s tetkom lovija, znali bismo u dvi ure po noći doći s mora, očistit mrižu i odma ih frigat ili lešavat. Lešo su perfektni – s mrvu soli i tri kapi ulja. Sićam se, tako smo i za vrime rata prihranjivali ko zna koliko svita. Došli doma, ka šta rekoh očistili mriže, počeli frigati, a onda se iz sna javija moj dida Marko:” Ne bi se mene niko sitija!” Poija je dva tri i vratija se u san. Prilipa sjećanja u pauzama od općih opasnosti. E, moram vam napisat da na nekim našim otocima pitaju kad nude ovu ribu:”Dragi, jesi li za malo govnov?”

Upravo taj moj dida Marko je naučija moga čaču Vinka, a tako i mene polučiti gavune (Ovo po šibenski) Znači, kad se kupi malo više šta se neće pojist u jedan dan, lipo se poluči i ostavi za sutra. Zavisi koliko ih ima, tolika se posuda izabere.

Upravo je moj dida Marko naučija moga čaču Vinka, a tako i mene polučiti gavune / Photo: Osobni album

Glave im se okine iako ne mora. Red gavuna, krupne soli, sitno isickanog luka. I tako opet dok se svi ne poslože. Odozgor se stavi pijat ili daska i na to – piz da ih malo (ne puno) pritisne. Sutradan za marendu a može i za ručak, a ko brani i za večeru, kad su gavuni uvatili slanost i primili miris biloga luka, diš većeg gušta nego ih pofrigati.

Photo: Željko Krnčević

Ovo je bija način u ona doba dok nije bilo frižidera, da ih se u “maškarijolu” lipo sačuva. Meni je za prilog najlipše malo kupusa, običnog ili verzota, posoljenog, popaprenog, polivenog uljem i posutom ( i opet) bilim lukom. Može i koja kap limuna, ne puno. Kruva ko ide (jede), (ja od te lipote apstiniram), pa onda lipo potočati ono ulje i luk šta je osta na dnu pijata. I kad se ovo sve ovako lipo spremi, na nama je da šta? Pa da pojidemo!

Moram vam kazati još nešto. Ovakva se spiza nosila i po tovernama. Svaki bi donija nešto svoga, pa bi se lipo blagovalo, popilo kvarat (ritki su više od toga) i onda lipo zapivalo. One domaće, od tenora do basa,od kojih i nastadoše sve ove današnje garnirane instrumentima. Bija sam par puta s didom. Te mi pisme nikad neće izaći iz mojih “sivih ćelija”. A ako niste provali polučene gavune (girice), provajte, nećete požaliti. Naravski, kupite ih friške.

U slast, svitu moj lipi!

Željko Krnčević

PROČITAJTE JOŠ: Gastrokulturna inspiracija – “Dobrodolački bahati geleri”

Vaš komentar
Pratite nas na facebooku: