ZEMLJA GURMANIJA – GURMANLUK Šibenske kroštule

Foto: Željko Krnčević

Lako je bilo kolače i lipe slatke stvari raditi tamo di je bilo „matrijala“ za izmišljanje i uživanje u delicijama koje i dan danas uveseljavaju Njegovo Veličanstvo Nepce. I brašna, i masla i mlika i cukra… i orasa i bajama i šljiva i krušaka i jabuka… posli i čokolade, vanilje, ruma…

Lako je bilo i onima koji su živili u ovim našim krajevima pa su sve to mogli kupiti pa u tome i uživati. Lako je bilo i onima koji su odsvakud uzimali bogatstva i u svoje matične luke donosili. A naš je čovik, tj. žena u svemu teškom ali ipak lipom u čemu su živili morali izmisliti sebi neke jednostavne delicije za blagdane, fešte i rođendane.

A šta je jednostavnije nego zamutiti teke brašna i mlika i dikoje jaje, a onda kasnije kako se šta moglo uzeti i nabaviti, dodavati u „galete“, kako su naši stariji zvali kolače. Bilo je tu još različitih delicija, jednostavnih, ali i o tome ćemo u Gurmaniji.

Sigurno da je i u našem Šibeniku, pa tako i u Dalmaciji, bilo razlike na stolovima građanstva – od težaka, preko obrtnika i trgovaca, pa do onih imućnijih da ih sve ne nabrajam. Od zanemarene smokve, one suve, priko bajama, posli maraske, pa sve do torti, rožata i paradižota. Čak se i ja sićam, kad nije bilo ama baš ništa slatkoga u kući, baba bi zapržila na masti malo brašna, dodala cukar, i to je bila – alva. Nije to ona prava, ali tako smo je zvali.

Foto: Željko Krnčević

A tu vezanost uz brašno i mlin izgleda da nosim u genima, jer kako je u jednom dokumentu otkrio moj kolega Kristijan Juran, čita se jasno da su moji preci Petar i Grgur imali dvije mlinice negdi na Krki u 17. stoljeću, valjda prije nego su došli u Šibenik. Pa kako neš volit brašno i spizu, mlin i kuvanje. I još dorađeno onim šibenskovrličkosinjskosplitskoistarskim genima. Dok nisam ovo sazna uvik sam se čudija kad su mi dida Marko i njegova braća pričali o tome kako su uvik imali prednost kad su nosili mliti šenicu ili žito, ono malo šta su imali, u mlinice na Krki. Znači, 200 godina posli. Eto, brašno.

Vratimo se današnjoj našoj deliciji. Kao i za rafiole, tako i danas donosimo recept iz kalendara za godinu 2017. koji je tiskala udruga Hrvatska žena iz Šibenika, koji je osmislila moja teta Zdravka Najev i ostvarila zajedno sa suradnicama i suradnicima. Puno je ljubavi stvarno uneseno u ovaj projekt. Pa na tragu gore napisanog, donosimo recept za jedan nadaleko poznati „kolač“, koji je postao zaštitni znak na mnogim manifestacijama i druženjima. Ima puno varijanti i svi će ga svojatati. Ali, mi ga ovdje nazivamo, u stvari NJIH, šibenskim. Sigurno u nečemu razlika jest. Izgleda jednostavno, ali uopće nije. Triba znati. A radi se, ka šta vidite na slikama, a napisano je i u naslovu – KROŠTULAMA.

Foto: Željko Krnčević

Znači, treba nam:

8 žumanjaka + 1 cijelo jaje
5 žlica rastopljene masti
2 žlice ruma
korica limuna
vanilin šećer
malo soli
1 dl bijelog vina
mekog brašna koliko popije

Foto: Željko Krnčević

I onda:

Zamijesiti tijesto da bude tvrdo kao za rezance. Podijeliti ga na četiri dijela i ostaviti pola sata da odstoji. Zatim ga razvaljati i rezati na trake. Zavezati u fjok i pržiti u puno vrućeg ulja. Gotove posuti šećerom u prahu.

U komentaru za misec sičanj, uz ovaj kolač piše:

“U večernjim satima i priko noći kužina se osvjetljavala uljanicom ili petrolejkom. Ponekad, radi štednje, samo vatrom s komina. Žene su i uz takvu svitlost u polumraku vješto vezivale kroštule u fjoke .”

Meni su drage kad su vruće i lipo meke I najlipše idu uz šibenski prošek kojeg više ne smimo tako zvati. E, a ja baš oću. I uz višnjevaču, rečeni maraskino, naravski.
U slast!

Jope, nemoš kraće.

Željko Krnčević

Više recepata možete pronaći na stranici Zemlja Gurmanija – Gurmanluk.

PROČITAJTE JOŠ:

ZEMLJA GURMANIJA – GURMANLUK Napravite vlastiti mediteranski sirni namaz

Vaš komentar