ISKRENA ISPOVIJEST POMORCA Do kad ćemo bit samo roba s brojkom?

Lagano se život vraća u normalu, onu normalu kakvu smo imali prije pojave korone. Maske nam više nisu potrebne kad ulazimo u dućan, ali ni testiranje prilikom ulaska u neke od ustanova. No, čini se da se neke stvari nisu promijenile za sve. Pomorci se i dalje testiraju i ostaju u karantenama prije ukrcaja na brod. Ali, to nije jedini njihov problem.

Koliko je tvrd kruh sa sedam kora, ukazao nam je jedan naš pomorac, piše Dalmacija danas. Iskreno je progovorio o svemu, a to možete pročitati u nastavku.

“Zašto baš mi pomorci?”

Evo čitamo danas – gotova je korona, pije se, jede se, nema zabrana i zakona, sve je otpušteno za praznike i nadolazeće lito. Pa dobro, neka je, tako i triba bit, ali imamo jedno pitanje. Evo mi pomorci, kako kažu naši dušmani preplaćeni smo i dobro živimo. Jedno pitanje je – zašto stojimo zatvoreni po karantenama 7 i plus dana, zašto se testiramo ka’ ptice na ptičju gripu svako drugi dan, prije leta dan, pa uru prije leta, pa u Zagrebu jer Amsterdam traži, pa tako unedogled. Zašto baš mi pomorci?

Došli su nam radnici iz civilizirane Španjolske nakon odrađenih misec dana umisto 10 dana, traže hitan iskrcaj zbog neljudskih uvjeta, zbog nemogućih učestalih promjena sati (npr. 7 sati naprid u 6 dana zvuči nemoguće, e pa da, moguće je na moru sve).

Naručuješ malo spize za svoje gušte, a na brod dolazi sve ono šta je po Konzumu na policama sa istekom roka trajanja, smrdljiva svinjetina na koje i svinje rokću, pokvarena verdura koja je izglinjala prije napada Rusije na Ukrajinu, a da o drugim stvarima ne pričamo. Sa scrubberom usra** su se u život makinistima pa im onda još i balast tretman uvalili ka’ šlag na kraju, a broj članova posade nikad manji, nikad lošiji, nikad manje plaćen.

Sami smo birali, ali nismo birali da budemo zadnje sr*** na tržištu, da svaki put kad se oprostiš od svoje i jedine familije misliš se ko će to dočekat na brod, oće li bit neko šta je i dalje zatucan u to, reka je barba i tako mora bit ili ipak neko normalan ko je skužia da je ono vrime prošlo svršeno.

“Kompaniji bitniji jedan smrdljivi porat Kine nego mi”

Gledamo Filipince koji ne šljive ni overtime niti išta imaju, taj sindikat je najjači na svitu, a mi smo uvik najbolji u svemu, sve znamo i u svemu smo najpametniji, deri ka da nema sutra bez obzira šta i dalje znamo da nema od toga kruva. Imamo još jedno zašto pa idemo dalje, zašto ugovori od cca 3 miseca ili 4 nisu više ispoštovani ugovori nego samo ono kako kažu naši stariji kolege – papir sve trpi, a mozak pamti. Zašto dolaze mailovi da je problem Kina koja ne da smjenu unutar 14 dana od zadnjeg porta, zašto i dalje šutimo i klimamo glavom dok svi dobro znamo da je kompaniji bitniji jedan smrdljivi porat Kine nego mi, mi o kojima oni ovise?

Do kad ćemo bit samo roba sa brojkom?

Pitamo se samo zašto svi klimamo glavom i govorimo svaki ugovor bit će bolje, nije ni njima lako, korona je, kuga je, ptičja gripa je, pita li se kako je živit u kabini od 5 ili 20 kvadrata, nebitno je, zatvoren 3 ili 5 miseci, a neki 7-8, o tome ne bi volili pisat, pita li se ko kakvo je zdravstveno stanje tih ljudi, pita li se ko šta ti ljudi jedu, piju, imaju li dovoljno vitamina D pošto su na brodu hranjeni jedino strujom i neonkama, mislim da se o tome ne pita niko niti će. Volili bi samo poslat jednu poruku da je vrime o ugovorima 5/6/7/8 miseci prošlo svršeno, kapa do poda prvo našim bivšim kolegama nekima i danas šta su još tu sa nama da nas nauče o pomorstvu i svemu, ali mi mladi to ne želimo i nećemo.

“Pustite nas doma na vrime”

Muka nam je bila gledat naše stare kad bi došli doma, a dica njihova rođena bi pitala mater, ‘mama ko je ovaj barba’. Nema toga više niti će biti, naši su prošli ono šta su prošli od rata, pa do pomorstva u kojem su iskorištavani do maksimuma. Šaljemo poruku isto tako da nas ne zanima KINA i Vaše zarade u toj državi i to šta Vam ona dirigira sa tim oćete li ljude ostaviti par miseci poviše ugovora. Snađite se, smanjite ugovore, POVEĆAJTE plaće kao šta ste znali povećati prijevoze svojih tereta, isto tako možete misliti i na nas bez kojih ne možete bez obzira na 5G mrežu i robotiku, budite svjesni ako se mi dignemo svi skupa protiv uvjeta i života na moru, stat će sve. Mala će Vam snaga biti Suez i blokiranje toga kanala.

Ovim putem šaljemo veliku podršku svim kolegama koji iščekuju svoje iskrcaje iako je njihov ugovor otišao u zaborav davnih dana. Ovim putem šaljemo veliku poruku našim nadležnima uz dužno poštovanje da sve svoje odradimo pošteno, uskočimo na njihove zahtjeve za prijevremeni ukrcaj i za pomoć njima u vezi pokrivanja činova isto tako poštujte i Vi NAŠE minimalne i jedine uvjete, PUSTITE NAS DOMA NA VRIME !!!

Mirno more i sretan ugovor dragi kolege.

D.G.