Objavljena ekonomska analiza isplativosti ogromnih europskih ulaganja u LNG terminale

IEEFA (Institut za energetsku ekonomiju i financijsku analizu) objavio je ekonomsku analizu isplativosti ogromnih europskih ulaganja u LNG terminale.

Nekoliko zemalja, uključujući Njemačku, Italiju, Grčku, Nizozemsku i Francusku, najavilo je nove LNG projekte ili proširenje na postojeće kao odgovor na prestanak opskrbe ruskim plinom. Kapaciteti za prihvat LNG-a bi se kroz nekoliko godina mogli udvostručiti, prenosi Energetika.

Borba za pokrivanje budućih energetskih potreba, međutim, dovodi europske zemlje u opasnost od rasipanja „kolosalnih suma novca“, upozorio je Institut za energetsku ekonomiju i financijsku analizu.

IEEFA, američki think tank, rekao je u upravo objavljenoj studiji da bi europski apetit za novim LNG projektima mogao znatno premašiti potražnju u nadolazećim godinama.

Kapacitet LNG terminala na kontinentu trebao bi premašiti 400 milijardi kubičnih metara (bcm) do 2030., rekla je IEEFA, navodeći trenutne planove izgradnje infrastrukture. To je porast u odnosu na 270 bcm na kraju prošle godine. Osim zemalja Europske unije IEEFA je u svoju analizu uključila Veliku Britaniju, Norvešku i Tursku.

Veliki rast potražnje za ukapljenim plinom

Nasuprot tome, predviđa se da će se potražnja za LNG-om u Europi kretati između 150 bcm, prema IEEFA-i, i 190 bcm, prema S&P Global Commodity Insights.

IEEFA je rekla da bi neusklađenost između buduće europske potražnje za LNG-om i uvoznih postrojenja mogla rezultirati s 200 do 250 bcm neiskorištenog kapaciteta do 2030. godine — što je ekvivalent otprilike polovici ukupne potražnje za plinom u EU-u 2021., koja je iznosila 413 bcm. Najveći rizik od tzv. nasukane imovine zabilježen je u Španjolskoj (50 bcm), Turskoj (44 bcm) i Velikoj Britaniji (40 bcm), dok je IEEFA rekla da očekuje stopu iskorištenosti europskih LNG terminala od 36% do kraja desetljeća.

Takav postotak iskorištenosti LNG terminala nalik je onome od prije rusko-ukrajinskog rata, kada je EU većinu potreba zadovoljavala plinom iz plinovoda, dominantno ruskim plinom.

"Ovo je najskuplja i nepotrebna polica osiguranja na svijetu. Europa mora pažljivo uravnotežiti svoje plinske i LNG sustave i izbjeći preokrenuti ljestvicu s pouzdanosti na redundantnost. Jačanje europske LNG infrastrukture neće nužno povećati pouzdanost - postoji opipljiv rizik da bi imovina mogla ostati nasukana ", rekla je Ana Maria Jaller-Makarewicz, energetska analitičarka za IEEFA Europe i autorica analize, donosi portal Energetika.

A.B.