ZEMLJA GURMANIJA Cipal lipi
Da je kuća dobra i vuk bi je ima. A kad ste doma, dosadu je najlipše ubit lipom spizom. I to starim dobrim ciplom. Onim dubinskim.
Nazvah ga CIPAL LIPI. Jerbo stvarno je. Zva me moj prijatelj da je bija vanka (misli se na more) i da je uvatija teke ribe. Ja nebud’ lud i pravac k njemu.
Ostala nama četri komada. Dok sam ih čistio toliko se osjećao miris lipoga, vanjskoga mora i dubine, da sam jednostavno bio u vremeplovu i prisjetio se onih lipih “pošta” za ulovit koju “ljogu” A miris, to vam ne mogu opisati.
Čistiš cipla, a onaj lipi vonj kroz nos krene priko sinusa do sivih ćelija koje pripoznaju grotu, kamen, site se Ćikarela koji je bija zapovjednik tadašnje pomorske milicije. Bija je čovik, ali je isto tribalo sakriti ribu i pušku ispod kamena. Zna je Romano to, ali skoro uvik bi progleda kroz prste. Tražija je on veće mačke (naglasak je na a, šta oće reći muške mačke). O tome svemu kad odem u penziju.
A onda očistija, vratija se u stvarnost, pa lipo sa svojom drugaricom za nas četvero krenija u kuvanje.
Klasika naravno. Juhica od tri manja a onog većega u padelu s kumpirima. Vidite na slici šta je sve išlo. Falilo mi je selena, ali dobro i bez njega.
Ulje lipo maslinovo. Malo sam riže iliti pirinač popržija na ulju, a onda ulija juhu. Lipše je tako.
Kruv je domaći, onaj bez kvasa. Onoga u padeli u novi špaker koji izvrsno peče jerbo ima ventilator i mogu vam reći da je stvarno dobro. E da, za salaticu malo matovilčića…
I eto tako, prođe još jedna lipa subota. Čuvajte mi se dragi i lipi moji i pronađite u sebi neke od talenata koji su zatočeni u svakodnevnicu koju živimo.
Željko Krnčević
PROČITAJTE JOŠ:
ĆAKULE UGODNE NARODA GURMANSKOG Teletina u šugu iz Velog Varoša