ZEMLJA GURMANIJA Murina i ugor: Dekot iz kulfa

Eto, mene uvatilo kuvanje i pisanje. I onda u svemu tome nazove me jučer moj prijatelj Ratko Dodig iz Zatona (Šibenskog) da ima za mene dvi ljoge. Ja se zaletija do Zatona kad ono puna kašeta murina i dva ugora. Enti miša, Ratko, ko će ovo pojist? Fala mu! Sitija se ja mojih prijatelja Tome, Ibra i Bore koji će znati šta s njima. I onda tako, Bore mi da bamije za begovu juhu koju odavno tražim, Ibra boli noga, a Tome će dati onaj namaz od balancane.

Za one koji ne znaju DEKOT se u nas kaže za lijek, a KULAF je otvoreno more, pučina. Ono kad dolaze koče, pa kažemo, eno ih, vraćaju se iz KULFA, ili nam i litnji neverin dolazi iz KULFA, a u KULFU su i najbolji bokuni ribe za koje se triba potrudit da bismo ulovili DEKOT – za dušu i tilo.

E, onda ajmo malo o Žirju. Ratko moj ulovija to doli u kulfu. U moru Žirajskom, kraj Žirja uz koje me vežu lipe terenske uspomene. Puno sam tamo naučija o moru i ribanju. I od Jere Đeronima i od brata mu Tome, a i od šjor Albina, s kojim sam gušta radit dišpete. Ubija ga je jadnog Crni, tovar, onaj veliki Istarski. Nosija nam je materijal na Gradinu, bija pitom, sve do jednog puta. Bija je čudo jak. A Jere Đeronimo – to je posebna priča (biće mi malo jedna penzija za napisat sve šta imam).

S Tomom sam naučija nešto šta će mi uvik ostati u memoriji pamćenja. Jedno jutro prije terena diže me da iđemo dignit mriže. A magluština, ne vidiš brod u mulu. Kaže Tome ne vodi brigu, ajde. Upalija on Torpeda, izašli na vr' mula, ne vidiš ništa. On se da uz kraj, sija na bandu broda i gleda u more. E, onda sam skužija da on po dnu vidi di smo. Dobro je sve to uz kraj. Ali došli vanka južne punte. Opet moj Tome po dnu dođe do Škrovade, dignemo popone i istim putem nazad. Magla se digla, granilo sunce, ajmo na Gradinu radit. A za ručak nekom crnjoli nekom štogod bolje. Lipo moje Žirje i more Žirajsko.

Zamislite koji mi je gušt iz toga mora pojist ljogu kad znaš svaki kamen, svaku škrapu. A detalji koji su se spojili – brudet skuvan, nije u kući bilo one lipe, krupnije pure. U Maleša sam kupija lipu, žutu, krupnu... Dođem kući, stavim kuvati, pročitam odakle je – Kotoriba. E pa šta, pitat ćete. U Kotoribi sam bija samo jedanput. S jednom krasnom ekipom iz Dubrovnika, a bija je s nama i moj nažalost pokojni prijatelj Žarko Toman iz Zadra. Išli smo u Peštu i presjedali u Kotoribi. Tribalo je čekati vlak 12 uri a Mađarska na pljucomet. Onda smo recitirali – Bože mili kud sam zašo, noć me stigla u tuđini, nigdje puta, nigdje staze, Kotoribu noge gaze... Vama možda bez veze, ali meni jedno krasno sjećanje pa da ga zabilježim (Ela Kopić, Jelena Ljahnicky). Znači spojilo mi dva krasna sjećanja – murina i ugor žirajski i pura iz Kotoribe. Tako da je bilo najlakše skuvati. Nešto sam odera nešto nisam.

Odredija san radit na tri načina

Brudet ala Ibar (samo ga nisam u svemu sluša) – nije bilo ljutike pa sam stavija poriluka i drugo povrće u ledeno. Kvasina je domaća s Danila, ulje, razumi se Dobrodolačko, a vino sam stavija našega dobroga staroga Juricu.

Ma posve lipo, rekli bi neki.  A e, servira sam s purom i teke feta sira. To sam jedanput davno pročita u jednom receptu s nekog od grčkih otoka. Ne mogu se sitit kojeg. Bija sam malo skeptičan, ali okusi su se, barem meni, fantastično proželi.

Osim toga skuhala se i juhica od murine neočišćene. Tija sam da bude teke masnija. Prvi put sam radija jer mi je reka Tome Morgen da je super. I stvarno je. A pohana? Mogu vam kazat izvrsno. Pohano u onoj šta je zovu pivskoj smjesi za pohanje. Bira sam di ima manje kosti, ali i vako ka je na fete isićeš imaš manje poprde s onim malim košćicama.  I nju sam prova s fetom mandarine. Svidilo mi se. Okusa imam, znači koronu nemam.

Moram još napraviti šta radu na Braču. Čips, kako kažu – morske žmare od murinine kože. A može se i ispod peke murinu bacit i to umotanu u vlastitu kožu naopako okrenutu... Naslov Dekot iz kulfa ko ne razumi nek' reče. Kavu ne nudim jer ćete me bacit na inkanat.

A šta reći nego – uživajte u lipim malim stvarima i to – umjereno!

Željko Krnčević