ZEMLJA GURMANIJA Pašta a la Amatriciana

Da, da. U današnje vrime lake dostupnosti svega (osim pameti), gušt je dolaziti do novih znanja i spoznaja. Tako se mislim, da sam se sa spizom bavija tamo negdi prije devedesetih, koliko bi mi tribalo da dođem do toga da je Mussolini zabranjiva paštu kad je doša na vlast. I onda u ovu lipu nedilju stojin kući, kuvam, pišem, slikajem.

Ovaj put vam donosim citat o toj zabrani pašte. Jerbo, Benito je tija da popularnu paštu zamjeni riža. Riže su imali kolko oš, a brašno su morali uvoziti. Tako je on tija samodostatnu proizvodnju spize.

A evo šta kaže jedan izvor: „Kako bi osigurao da kućanstva na jugu prekinu s regionalnim kulinarskim navikama i slijede nove prehrambene smjernice, režim je podržao izjave "kulinarskih futurista" u kojima se navodi kako tjestenina čini Talijane teškima, grubima i sporima. To je izazvalo negodovanje. Žene Južne Italije udružile su se u obrani tjestenine dok su dužnosnici pisali protestna pisma u znak obožavanja njihove voljene "hrane anđela". I nije uspija. Borba naroda je bila prejaka. Priča je baš zanimljiva pa ćemo o njoj kad bude vrimena.

A mi smo danas kuvali nešto a la amatriciana. Pašta je u Italiji svakodnevna spiza. Na „miljun“ načina. Od onih najsiromašnijih, radničkih, pa do onih prebogatih. Došla je naravno, pašta i do nas, ali moramo priznati da nije toliko popularna ka priko Jadrana. Ovaj put smo u Rimu di su četri asa amatriciana, carbonara, cacio e pepe i gricia. Mi smo danas na nečemu na što bi se pravi taljanski maništroljupci ježili, ali – ljubi babu kad nema divojke.

Tako smo danas uzeli pancetu i jedan komadić pečenice šta je osta, pecorino iz Italije, bokunić parmezana, pasirane pomidore, maništru rigatone, mlivenu mišancu od moje 4 vrste paprika, papra u zrnu friško mlivenog. U odnosu na onu pravu amatricianu ima bar 4 greške. Ali, bilo lipo...

Dakle, nakrižanu pancetu stavija u wok; lagano je pustija da pusti masnoću i ostane lipo nekroštulana, prozirna; izvadija pancetu na posebni pijatić; dolija pomidore u wok; onda malo naribanog sira; pa paštu koja je skoro kuvana; onda ¾ pancete; dobro sve izmiša jedno 5 minuta; stavija sira šta je ostalo a prije toga mrvu vode u kojoj se pašta kuvala; izvadija na pijat, doda one geleriće pancete i nariba malo parmezana. Ma ljudi moji super je. Jedva čekam provati poštivajući pravi recept!

Sve vam sritno bilo – i duša i tilo...

Željko Krnčević