ZEMLJA GURMANIJA Trening za penziju ili ručak za 50 dobrih starih kuna
Lipi ručak za nas dvoje za 50 starih dobrih kuna. A kako? Lipo! Nakon puta i Italije i Napulja i jučerašnje juhe, otišao sam sinoć do našeg Petra Baranovića i njegove ekipe u našem dragom ribarskom brodu Sokol i uzeja teke kozica i teke trilja. Kao stara mušterija zaslužija i malo popusta. I onda slijedi užitak smišljanja šta napraviti i skuvati za nas dvoje putnika
Pa je išlo ovako: Za juhicu stavija povrće (vidi na slici) i lipo Dobrodolačko ulje lanjsko;
Očistija par kozica, a glave njihove i glave od trilja iliti barbuna s malo soli i ulja stavija isto napose kuvat.
Za jedno po ure procidija, glave starim dobrim štapnim smikserom smiksa pa procidija i ulija u isto tako prociđenu juhu. Doda repove od kozica, malo crvene papričice, soli stonske krupne i šuga od pomidora šta smo nekidan radili. Kuvalo jedno 20 minuta i ispalo delicija.
Doda sam i stuckane pinjole koji su mi ostali još iz Turske. Buzaricu sam napravija po momentalnoj inspiraciji. Kapulu lagano zažutija, doda šug od pomidora, luk, papričicu, dva slana inćuna, sol naravno krupnu i onda ulija vina crnog i to Merlota od Vinoploda. Malo prokuvalo, doda kozice, pa još malo vina, kuvalo 20ak minutica i to je to.
A dekapitirane iliti obezglavljene trilje lipo pofriga. Uz to blitva iz, ovaj put Donjeg a ne Gornjeg šibenskog polja, uz kumpire, ulje naše lipo, sol krupnu, papar i luk, slavonski domaći ...
Ma ljudi moji, i ovaj put simfonija ... Znači, kad odem u penziju bit će manje love a više kreativnosti