ZEMLJA GURMANIJA De luganig le pastroch

E da. Došlo vrime i za ovo opet provat. Tražija nešto u „ledu“, a naša jedan paketić pun Božićnih okusa. Lipe i drage luganigice. I to dvi vrste. Sladićeve i taljanske koje je za provu posla naš Ivica Brkić. O njima smo pisali a i opet ćemo. Još nismo došli u kraj priči, a kad ćemo, ne zna se (ka’ ni o onoj jednoj Džekni). Tako smo ovijeh zadnjijeh dana svarili i ovu lipu deliciju. Ali smo se odlučili malo poigrati. Zato smo rižot i nazvali ovako kako jesmo – pastroch iliti paštroć. Ta je rič mome ćaći bila za recimo neku spizu u koju bi se svašta nadodalo, tj. ispaštroćavalo da bi krajnji proizvod bija upitan. Ali, triba se znati i u paštroću snaći.

Dakle, u ovaj naš paštroć išlo je vako:

Dvi vrste luganiga. Najprije sam na maslinovom ulju samo malo zapržija ruzmarina i luka biloga (to sam naučija na 24 kitchen).

Nadoda lipo prošaranu pancetu od Maleša narizanu na male ploškice; onda sam zažutija kapulu i malo posolija krupnom ninskom solju; nadoda po važa pelata, pola malog kućarina mojih mlivenih papričica od „penis chilya“; masline domaće lanjske iz leda otkoštija i ubacija; 2 slana inćuna; 2 kućarina kapara; malo đumbira; biloga papra prstohvat; kućarin soje. Dva deca Graševine.

Lipo se to sve skupa na laganoj vatri krčkalo, da bi se dodala riža Arborio, a potom i sitno rizani petrusimen.

Doda sam i žlicu meda, pravog, bagremovog. Poslužija sam uz prokulice iliti ćimulice i salatu, a uz jagode i kiwi, koji virujte mi, okusom pašu uz ove aromatizirane kobasičice. Naravno, uz nisko posipanje parmezanom.

Virujte mi, svidija mi se ovaj paštroć. Dodir mesa, začina i voća sasvim ugodan. Nije mi ža šta sam ispaštroćava

Ako znate još neki primjer za paštroć, napišite…

Željko Krnčević