ZEMLJA GURMANIJA Domaći keksi na makinu

Još jedan podsjetnik na ditinjstvo, ali i dan danas rado viđen gost. Domaći keks. Podsjeća na duge, lipe, mirisne i smirene obiteljske večeri. Obično smo ga radili o kojem blagdanu. Ali, bilo je dana kada smo ga radili čisto onako, da se nađe, za gušt. Nije naša Dalmacija imala cijelu paletu kolača i slastica kao npr. Slavonija. Radilo se ono od čega se moglo i šta se imalo. I u gradu i na selu. Samo su oni bogatiji i jednakiji uživali u složenijim delicijama. Uveženim. No, naš su keks mogli sebi barem dikod priuštiti uglavnom svi. Zavisilo je naravno i o domaćici koja je držala ona tri kantuna kuće. A hvala Bogu, bilo ih je. To su sad već kategorije naših mama i baka.

Mene eto, uz ovaj keks vezuje baka Zdenka i dida Bepo. Još smo imali špaker u kužini. Vatrica gori, Bepo je zna s Karotom (Boškom Karađolom) igrati šah. Napunila bi njih dva u tinelu punu veliku pepeljaru čika, a onda bi nastavii gasit okolo. E moj prijatelju naroda, reka bi Bepo Karoti, evo Tebi mat. A Karota bi odma uzeja bile figure, bacili bi neku bazu, i onda ajmo opet u novu partiju, u njihov svijet u kojem su uživali. Bilo je tu i razgovora svakojakih. Političkih (tihih), „znanstvenih“, ali i kulinarskih. Lipo mi je bilo. Lipo mi je bilo moje ditinjstvo. A ja bi sa Zdenkom u kužini radija kekse. Tijesto u makinu za meso, pa u razne oblike. I onda vrtiš, kidaš da budu svi jednaki, čekaš da se ispeku pa ih lipo slažeš.

E da, neke smo znali zavrtit u „misec“ a neke u krug. Ja ih obožavam vruće. Onda kad se malo ohlade točanje u kavicu. To su mi bile prve ukradene kapi kave na koju sam se „navukao“ i cijeli život u njoj baš uživa. Sutradan bi se točali u mliko. Ono lipo, domaće, punomasno. Ka šta ga i danas uzimam u Ivane. Enti  miša, eto ideje, baš ćemo ovih dana napraviti kekse pa malo potočati u Ivanino mliko. Iako nije baš dijetalno ni posno. Ali, može jedanput za gušt. Lipo se sjetit, ali lipo je i živit prilagođaavajući se životu, ovaj put Koroni. Uživat u malim stvarima stremeći gornjoj sredini.

A kako ih napraviti. Ima više recepata. Ajmo staviti dva.

Prvo onaj moderniji:

Triba nam:

– 1 kil glatkog brašna, 1 kućarin praška za pecivo, 300 grama masti lipe svinjske domaće ili margarina,  350 g cukra, 1 vanilin cukar, 4 lipa domaća jaja da se keks žuti, 50 ml ruma, izgratana korica od pola limuna – naravno domaćeg a ako je kupovni držati ga u vodi u kojoj je soda bikarbona da izvuće kemiju, malo (ako triba) kiselog vrhnja, 1 žlica kakao praha.

A priprema:

U većoj posudi pomišajte brašno i prašak za pecivo pa dodajite cukar, vanilju, rum, jaja i mast. Ako nećete prirodno rukama, mikserom zamisite da tisto bude glatko. Možete dodati i malo kiselog vrhnja ako vam se čini da je tisto tvrdo.  Ako hoćete, možete odvojiti tisto na dva dijela pa u jedan dodati žlicu kakaa pa ćete dobiti dvobojne kekse. Onda ide onaj meni najdraži dio posla – staviti tisto u makinu, pa kroz kalupić vaditi i rizati na željenu dužinu. Onda ih stavimo na lim za pečenje obložen masnim papiromi pečemo 12 do 15 minuta na temperaturi od 180 stupnjeva celzijevih.

Za drugi recept, kako je radila moja baka Zdenka ide:

– 200 grama masti ili jedan margarin. Mi smo volili na masti, lipoj domaćoj šta se na kruv maže, 2 jaja, 5 – 6 žlica cukra, po kila brašna i jedan prašak za pecivo. Postupak je isti kao i kod gornjeg recepta.

Meni je ovaj jednostavniji draži.

U slast vam!

Željko Krnčević