ZEMLJA GURMANIJA Genetski kod ili lešo janjetina sa šalšom

Da, da, genetski kod. O ovoj smo blagodati više puta pisali. Ima nekih stvari koje su jednostavno neobjašnjive. Za ovu vrstu spize, daklen, lešu janjetinu, juhu s „kidanim“ špagetima i šalšu od pomidora, moj dragi ćaća govorija – „I mrtav bi je ija...“

A s njega ljubav prišla na mene i Vicu. Stvarno izuzetan osjećaj. Recimo, dida Bepo je volija, ali na drugačiji način – napola kuvanu, da ono malo „dršće“ kad je takneš, s tri zrna krupne soli i malkicu podliveno juhom u kojoj se kuvala. Dida Marko je volija napola kuvanu, ali sa šalšom.

Nisu ni danas pomidore loše kad im je štađun, one domaće, prave. Ove danas su one iz važa, konzervatorija. Dobre, ali ne odlične. I ovo danas mi je podsjetnik da moram o svemu tome napisati lipu priču. A za ove moje stare gurmane, koji nas sad „ozgor“ gledaju, siguran sam da uživaju skupa s nama.

U djeliću „svjetlosti“ prožete ovaj put lipim gurmanlukom. Oćete li koju riječ o pripremi – znači janjetina mora biti kupljena u provjerenog mesara. Meni je najdraže kad mogu kupiti cilo pa ga podiliti i skuvati na onih naših nekoliko načina uživajući u tome više dana, jerbo može i u škrinjicu.

Onda je malo operemo i stavimo kuvati ono klasično s povrćem. Kapulu svakako malo zapržimo na ploči ili na foliji – stari dobri običaj; onda mrkva, krumpirić, pomidorica, selen, luk, sol, papar – sve po želji i vlastitom nahođenju. Kuvamo, procidimo, povrće možemo i špeštati.

Stavimo prociđenu kuvati i kad zavrije dodamo špagete prikinute na nekih 3 – t5 centimetara. I onda kad je gotova, papamo.

A memu, tj. meso serviramo sa šalšom. Ove iz važa smo stavili na kapulu žućenu na maslinovom ulju, mišali, dodali luka, a prid kraj cukra i petrusimena i soli i papra i malo papričice. I to je to.

A ako ostane, uvik je možemo napasti maništrom ili skuvati rižotić.  I diš lipše – dok još uvik moš...

Željko Krnčević