ZEMLJA GURMANIJA Hvala ti, more!

I tako smo od one lipe Sokolove ribe napravili više vrsta lipe spize za nekoliko lipih žena i ljudi.

Odma uvečer par većih kozica na toč. Uje lipo Dobrodolačko, kapula jedna mala, luka dva češlja, petrusimena i selena, šuga od pomidora, čašu biloga vina, himalajsku sol, tursku čili papričicu (teke), soka od limuna, i turski crni papar koji je skroz drugog okusa i mirisa nego naš. To lipo za večericu i utočali u šug jednu bubicu od jučer. Šest jezika je govorila.

A onda sutradan, tj. jučer, juhica od jedne škrpinice – s kumpirima lešim,  pa  frigani moli (lipši od ičega), kozice na buzaricu bez prezle (na slici je šug osta na dnu zdile).

E, uz one frigane mole išla je i blitva. Skuvana s kumpirima, pa sam i njih i blitvu lipo spešta, doda nasickanog luka, soli, papra i naravski uja. Uz mole, to je bila čarolija okusa i mirisa, dajući hrani jedan sasvim drugi štih povezan ne s globalnom, nego lokalnom kužinom.

I još je jedna škrpinica išla na gril tavu. Kad je bila pečena, sol i uje, da upije lipo i primi okuse ploda naše svete Masline. Uza sve ovo, ostali su prči iliti muzgavci, a zaledili smo i teke repova od kozica.

Živija Sokol, živilo More...

Željko Krnčević